Rak dojke je jedno od najčešćih kancera kod žena, a ujedno i najčešći uzročnik smrtnosti među malignim oboljenjima. Svakoj osmoj ženi će u toku životnog veka biti dijagnostikovan rak dojke (eng. breast cancer). Ovaj zloćudni tumor nastaje u žlezdanom tkivu odnosno u mlečnim kanalima dojke.
UZROK: KOJI SU UZROČNICI NASTANKA RAKA DOJKE?
Primarni okidač nastanka raka dojke (eng. breast cancer) je, kao i kod većine karcinoma, nepoznat. I pored toga postoje određeni faktori rizika koji se sa malom ili vrlo velikom verovatnoćom povezuju sa rizikom od pojavljivanja raka dojke (eng. breast cancer).
Jedan od njih je prisustvo naslednih promena na genima BRCA1 i BRCA 2, koje se takođe povezuju i sa rakom jajnika. Ukoliko u je ovo oboljenje već bilo prisutno u porodici, sopstveni rizik se višestruko povećava. Vrlo je važno napomenuti da i muškarci, iako puno ređe, mogu oboleti od raka dojke (eng. breast cancer). Izloženost dugogodišnjem uticaju hormona, poput npr. estrogena, se takođe smatra faktorom rizika, kao i vrlo rana prva menstruacija, kasna menopauza, kasna ili nepostojeća trudnoća. Izloženost rendgenskom zračenju, zapaljenja dojke, pušenje, konzumacija alkohola i prekomerna težina su sve faktori koji imaju negativan uticaj i povećavaju rizik od pojave oboljenja.
SIMPTOMI: KOJI SU SIMPTOMI RAKA DOJKE?
Žena će rak dojke (eng. breast cancer) u 80% slučajeva otkriti sama. Uglavnom se u toku samopregleda (većinom u gornjem spoljašnjem kvadrantu dojke) napipa tvrd čvorić. Ispupčenje ili uvlačenje kože, pojava promene na koži dojke poput “narandžine kore” (usled nemogućnosti protoka limfe), krvavi sekret iz bradavice , hronični ekcemi u predelu grudi su neki od najčešćih simptoma raka dojke (eng. breast cancer).
Karcinom dojke metastazira relativno rano i to uglavnom u limfnim čvorovima ispod pazuha, skeletnom sistemu, plućima, jetri i mozgu. Između veličine tumora i brzine metastaziranja postoji direktna pozitivna proporcija. I pored toga neke mikro grupe tumorskih ćelija mogu i po 15 godina “čučati” u telu bez simptoma i tek onda porasti na veličinu koju je moguće opipati kao čvorić.
Sledeće fotografije prikazuju razne promene na grudima, a predstavljene uz 12 različitih limuna, simulirajući 12 simptoma raka dojke.
DIJAGNOZA: KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE RAK DOJKE?
Od 30. godine života (često i puno ranije) potrebno je raditi godišnji pregled dojke kod specijaliste ili kod ginekologa, koji će posle standardnog ginekološkog pregleda uraditi i palpatorni pregled dojke. Ukoliko se pri palpatornom pregledu otkriju sumnjive promene (čvor, bolovi u dojci, krvavi iscedak, uvučena bradavica i sl. ) pristupa se daljoj dijagnostici kao što su mamografija ili ultrazvuk dojke.
Ultrazvuk dojke je metoda izbora kada se radi o čvorićima koji se osećaju pod rukom, a kada su druge promene dojke u pitanju, bolje je uraditi mamografiju. U cilju ranog otkrivanja bi žene, koje su prešle 40. godinu života, trebale da urade mamografiju svake dve godine. Nakon ultrazvuka / mamografije sledi biopsija tkiva, kojom specijalista potvrđuje dijagnozu. U slučaju krvavog sekreta iz bradavice, postoji mogućnost da se uradi i galaktografija, pregled mlečnih puteva uz pomoć kontrastnog sredstva, a kod nekih pacijenata i magnetna rezonanca.
LEČENJE: KAKO SE ODVIJA LEČENJE RAKA DOJKE?
Nakon što je karcinom dojke dijagnostikovan, potrebno je utvrditi stepen širenja bolesti tzv. stejdžing (eng. staging). Pristupa se snimanju grudnog koša, ultrazvuku jetre i scintigrafiji kostiju. Stepen raširenosti raka tj prisustvo ili ne prisustvo metastaza je puno važniji faktor u prognozi lečenja, nego stepen radikalnosti same operacije dojke. U prošlosti se uvek vršilo kompletno odstranjivanje dojke (mastektomija), dok se u današnje vreme hirurzi trude da očuvaju što veći procenat zdravog tkiva dojke. Najvažniji faktor u prognozi ishoda su limfni čvorovi i njihova zahvaćenost. Detaljna analiza stanja limfnih čvorova zahteva njihovu ekstrikciju i posebnu patohistološku analizu. Mastektomija i rekonstrukcija dojke mogu da se sprovedu u istom zahvatu, a ukoliko se rade odvojeno, rekonstrukcija može da usledi tek 6 meseci od operacije.
Nakon operacije se pristupa terapiji zračenjem, koja ima zadatak da snizi rizik relapsusa bolesti i javljanje recidiva (sa 30 % na 5%). U lečenju se takođe koristi i hemoterapija, koja se u zavisnosti od vrste tumora, daje pre ili posle operacije i ima za zadatak da eliminše / zaustavi širenje metastaza. Hemoterapija i zračenje se u većini slučajeva kombinuju, osim kada se radi o palijativnom lečenju i ne-operabilnom tumoru. Tada se koristi samo terapija zračenjem. Neke vrste ćelija tumora raka dojke reaguju i na terapiju antitelima. Osetljivost konkretnog tumora na terapiju antitelima se proverava posebnim imunohistohemijskim analizama.
ŠANSE ZA IZLEČENJE: KAKVA JE PROGNOZA KOD RAKA DOJKE?
Petogodišnja stopa preživljavanja je 80 do 85%. Desetogodišnja stopa je malo niža. Potpuno izlečenje je moguće proglasiti tek nakon 20-40 godina, pošto se male grupe tumorskih ćelija za svo to vreme mogu zadržati sakrivene u telu i ponovo aktivirati bolest.
Upravo Iz ovog razloga su post-operativni i post-terapijski pregledi izuzetno važni. Pri svakom kontrolnom pregledu lekar sprovodi vizuelni i palpatorni pregled dojki. Takođe se pregleda i protok limfe, posebno u predelu pazuha. U prve tri godine pregledi se odvijaju na svaka tri meseca, pa svake pola godine i od 5. godine jednom godišnje. Kontrolna mamografija se radi svake godine. Javljanje novih tegoba poput bolova u kostima, otežanog disanja ili bolova u stomaku se mora detaljno razjasniti, pošto vrlo često predstavlja znak prisustva metastaza.
Delimo sa Vama jedan izuzetno koristan link, koji je na engleskom jeziku i govori o znacima koji Vam mogu pomoci da prepoznate simptome raka dojke. Ukoliko ne razumete engleski jezik, budite slobodni i pišite nam šta Vas interesuje.
Ukoliko su Vam potrebne detaljnije informacije o mogućnostima lečenja raka dojke ili preventivnom pregledu u Austriji, kontaktirajte nas putem telefona ili putem e mail adrese office@medhel.at.
