Opipljivi čvorić, izmenjena krvna slika, otok limfnog čvora – uglavnom se iza ovakvih simptoma nalaze dobroćudne promene, infekcija ili drugi bezazleni problemi. Međutim, u nekim slučajevima ovakve promene mogu ukazivati na tumor i onkološko oboljenje. Da bi se proverile biološke karakteristike izrasline i isključilo prisustvo zloćudnog tumora često je neophodno uzeti uzorak ćelije ili tkiva sa sumnjivog mesta.
Uzimanje ovog uzorka se naziva BIOPSIJA, a analiza biopsiranog materijala je poznata pod pojmom histopatološka analiza. Ona je jedan od osnovnih elementa na kojima je zasnovano lečenje onkoloških oboljenja. Na osnovu histopatološke analize lekar određuje koju vrstu hemo-, imuno- ili bilo koje druge terapije pacijent treba da primi. Iz tog razloga je od izuzetne važnosti da patohistološka analiza bude urađena pravilno i prema precizno utvrđenim protokolima.
Pogrešna histopatološka analiza znači i pogrešno lečenje, a u najgorem slučaju, i smrtni ishod.
CILJ ANALIZE: Šta se vidi u biospiranom materijalu?
Patohistološkom analizom se utvrđuje poreklo tumora, stepen njegove diferencijacije kao i posebne karakteristike, koje su prisutne kod nekih vrsta karcinoma. Analizom uzetih uzoraka tkiva se dobijaju mnogobrojne informacije o strukturi, sastavu, stepenu razvoja, brzini rasta i sl. Prilikom odstranjivanja tumora, obično se odstranjuje i nekoliko najbližih limfnih čvorova. Prisustvo tumorskih ćelija u limfnim čvorovima ukazuje na uznapredovali stadijum bolesti i zahvaćenost limfnog sistema.
Stepen diferencijacije Tumora – “staging” i” grading”
Daljom analizom uzorka patolog utvrđuje koliko se tumorske ćelije razlikuju od istog tipa zdravih ćelija. Zdrave ćelije su zrele i imaju sposobnost obavljanja tipičnih funkcija karakterističnih za određeni tip tkiva. Stručni izraz za to je “izdiferencirana ćelija”. Tumorske ćelije gube tu sposobnost i usled višestrukih deoba ” ne sazrevaju” do kraja. Upravo za taj stepen diferencijacije tj. sazrevanja postoje internacionalno prihvaćeni normativi, odnosno 4 stepena anaplazije, od kojih svaki pokazuje u kojoj meri se tumorsko tkivo promenilo u odnosu na zdravo, koje su biološke karakteristike i koliko je tumor agresivan.
MIKROSKOPSKI I MOLEKULARNO-BIOLOŠKI DEO ANALIZE
Patohistološka analiza ima svoj mikroskopski i molekularno – biološki deo, pri čemu tehnika analize i metoda pripreme uzorka zavise od “pitanja” koje je postavljeno laboratoriji prilikom dostavljanja materijala za analizu. U okviru mikroskopske dijagnostike rade se histološka i citološka analiza. Postoje brojne histološke tehnike, a dve vrlo važne, posebno kada je reč o onkološkim oboljenjima su histohemija i imunohistohemija. Molekularno-biološka dijagnostika je zasnovana na činjenici da neki oblici raka imaju karakteristične osobine, koji ih čine posebno osetljivim na jedan ili drugi metod lečenja. MB testovima biopsiranog materijala se proveravaju upravo ovakve karakteristike.
U izradi patohistološke analize, pored medicinske tehnike, presudnu ulogu igra iskustvo i interpretacija patologa, naročito kada je reč o retkim tumorima i oboljenjima. Kako bi se izbegle greške u lečenju, pre donošenja odluke o prihvatanju izvesne terapije, pacijent bi uvek trebao da zatraži drugo lekarsko mišljenje i reviziju histopatološkog materijala od strane nezavisne laboratorije. Na ovaj način će potvrditi dijagnozu, dobiti dodatne informacije i na osnovu toga sa sigurnošću doneti odluku o izboru najadekvatnije terapije i daljeg toka lečenja
Više o histopatološkoj analizi možete pročitati ovde.
