Internet je odavno nezaobilazni deo svakodnevnog života. Dostupnost informacija putem interneta je u potpunosti promenila pristup sagledavanja i rešavanja problema. O čemu god da je reč, sa samo nekoliko klikova naći ćete mnoštvo informacija i predloga kako da rešite situaciju u kojoj se nalazite. Drugim rečima, Google je definitvno preuzeo ulogu “univerzalnog savetodavca”, pa čak i kada je reč o zdravstvu tj. medicini. Svako od nas je sa sigrunošću bar jednom u životu ukucao svoje simptome u Google i pretraživao potencijalne dijagnoze ili terapije.
Ali, da li Google dijagnoza može da zameni posetu pravom, univerzitetski obrazovanom lekaru?
Prema skorijim istraživanjima, jedna trećina stanovnika USA redovno proverava svoje simptome preko interneta, čak i kada se radi o hitnim slučajevima, a svako dvadeseto pretraživanje je vezano za zdravlje. Ovaj trend je vremenom doveo do rađanja novog pojma “cyberchondria” koji opisuje “stanje neosnovane eskalacije zabrinutosti zbog opšte raširenih simptoma, a osnovu informacija dobijenih putem internet pretrage” (Izvor:Wikipedia).Iako često vrlo korisne, informacije medicinske prirode dobijene na ovaj način, mogu biti mač sa dve oštrice.
Jednostavan primer: kada u pretraživač ukucate simptom “jake dugotrajne glavobolje”, pojaviće se ogroman broj potencijalnih dijagnoza, od obične migrene do tumora na mozgu. Ukoliko pretragu još malo produbite, verovatno ćete doći do zaključka da Vam je ostalo mesec dana života. Neki pojedinci će sami sebi postaviti dijagnozu, odrediti terapiju i tek onda posetiti lekara, u očekivanju da će njihova dijagnoza biti potvrđena, što se uglavnom ne dešava. Većina “smrtonosnih internet dijagnoza” se završava nečim puno bezazlenijim poput glavobolja izazvanih nepravilnim držanjem, običnom prehladom, konstipacijom i sl.
U svakodnevnom radu se često susrećemo sa pacijentima koji insistiraju na svojoj “internet” dijagnozi, uprkos objašnjenju i uveravanju lekara da rezultati sprovedene dijagnostike ukazuju na nešto sasvim drugo. Oni uglavnom odbijaju predloženu terapiju i nastavljaju internet pretrage, kako bi sebi i drugima dokazali da su u pravu, a zapravo ozbiljno ugrožavaju svoje zdravlje.
Biti informisan je dobro, ali pravilno iskoristiti informaciju je puno važnije. Istražujte, čitajte i informišite se o svom zdravstvenom problemu, ali postavljanje dijagnoze i određivanje terapije prepustite lekarima. Iako nudi veliki broj proverenih i relevantnih informacija iz medicinskih izvora, Google ipak ne vodi računa o istoriji Vaših oboljenja, o dužini trajanja trenutnih simptoma, i rezultatima dijagnostičkih testova. Sve su to faktori koji značajno utiču na krajnju dijagnozu. Uzimajući u obzir aktuelne trendove u zdravstvu koji kod pacijenata beleže ogroman porast nezadovoljstva pruženim zdravstveni uslugama, nekako je i razumljivo da ljudi traže informacije kako bi sebi dali osećaj kontrole nad situacijom i bili sigurni da se leče na pravi način. Ipak, prepustite lekarima da budu lekari jer su mehanizmi funkcionisanja ljudskog organizma veoma kompleksni i i zahtevaju dugogodišnje iskustvo, kako bi se sagledali u celosti.
Imajte uvek na umu da jedan te isti simptom može ukazivati na veliki broj različitih oboljenja, u zavisnosti od toga da li se javlja sam ili u kombinaciji sa nekim, nama na izgled nebitnim, parametrom. Upravo iz tog razloga pretraživanje simptoma na internetu nikada ne bi smelo da zameni ličnu posetu lekaru.