Prema statistikama Svetske zdravstvene organizacije, grupa hroničnih nezaraznih bolesti (eng. Noncommunicable diseases – NCDs) u koju spadaju kardiovaskularne bolesti, rak, hronične bolesti disajnih puteva i dijabetes, predstavlja vodeći uzrok smrtnosti, a broj obolelih svakim danom sve više raste.
U svetu je uzrok smrti od malignih bolesti na prvom, a kardiovaskularnih na drugom mestu, dok je u Srbiji situacija obrnuta. Na prvom mestu su kardiovaskularne bolesti, na čelu sa srčanim udarom, koje u poslednje vreme pogađaju veoma mlade ljude, starosne granice i ispod 40. godina. Kada se govori o malignim oboljenjima, kod žena se na prvom mestu nalazi rak dojke, a kod muškaraca rak pluća. Starosna granica kod raka debelog creva, kao drugog najčešćeg zloćudnog tumora kod oba pola, se takođe pomerila ispod 50. godine života i u većini slučajeva se na našim prostorima otkriva u već poodmaklom stadijumu, kada više nije moguće mnogo toga uraditi. Rak grlića materice kod žena i rak želudca kod muškaraca se nalaze na trećem mestu.
Iako se sračni udar vrlo često javlja bez upozorenja, postoje simptomi koji puno ranije mogu nagovestiti infarkt. Takođe postoje parametri koji lekarima ukazuju na mogućnost javljanja određenih kardiovaskularnih bolesti. Infarkt miokarda je najčešće uzrokovan začepljenjem koronarnih arterija – aterosklerozom, koja započinje još u ranoj maldosti i sa starošću sve više napreduje. Današnji način života uključuje ogromnu količinu stresa, nezdravu ishranu, nedvoljnu količinu fizičke aktivnosti i samim tim praktično potpomaže razvoj bolesti i stanja koja izazivaju srčani udar, ali i druga kardiovaskularna oboljenja. Upravo iz ovog razloga je veoma važno da se, pored promene načina života, obavljaju redovni preventivni dijagnostički check-up pregledi, u okviru kojih se kontrolišu nivoi masti u krvi, rad i stanje srčanog mišića, ali i druge eventualne propratne bolesti koje treba lečiti.
Rak je u prošlosti važio za neizlečivo oboljenje sa smrtnim ishodom. Zahvaljujći razvoju medicine danas je većina malignih oboljenja izlečiva, pogotovo ako se dijagnostikuju u ranoj fazi. Prevencija i rano uspostavljanje dijagnoze su najvažniji faktori kada je reč o borbi protiv raka. Danas se zna da veoma mali broj obolelih (oko 10%), rak dobije usled genetske predispozicije, dok 90% oboleva usled posledica neadekvatnog stila života – nezdrave ishrane, izloženosti konstantnom stresu, manjka fizičke aktivnosti, pušenja, preterane konzumacije alkohola, itd. Preventivni dijagnostički pregledi omogućavaju otkrivanje raka u njegovoj najranijoj fazi, što u velikoj meri povećava šansu za njegovo potpuno izlečenje.
Životni tempo modernog čoveka ostavlja sve manje vremena za bavljenje samim sobom i zato je bitno periodično zatražiti informaciju o trenutnom zdravstvenom stanju celokupnog organizma. Preventivni pregledi mogu pomoći da se spasu životi, a najbolji način za to su godišnji dijagnostički preventivni check-up paketi.
Kao što se vidi na grafiku, prema statistkama Svestske zdravstvene organizacije Austrija se nalazi pri samom dnu po broju smrtnih slučajeva, uzrokovanih ovom grupom bolesti, čak i ispod Nemačke. Razlog tome su visoko kvalitetni preventivni dijagnostički pregledi koji se mogu obaviti u ovoj zemlji.
