Svetski dan bez duvana: Duvan i bolesti srca

TABELA SADRŽAJA

U tekstu koji sledi, možete pročitati prevod sapoštenja za javnost koje je Svetska zdravstvena Organizacija dala na temu Svetskog dana borbe protiv pušenja 2018. 

Upotreba duvana opada, ali ne dovoljno brzo

31. maj 2018. WHO Saopštenje za javnost ,Ženeva

Prema novom izveštaju SZO, upotreba duvana je značajno opala od 2000. godine, ali ovo smanjenje nije dovoljno za ispunjavanje globalno dogovorenih ciljeva usmerenih na zaštitu ljudi od smrti i bolesti uzrokovanim kardiovaskularnim i drugih nezaraznim bolestima (NCD). Povodom Svetskog dan bez duvana 2018. godine, WHO se pridružila Svetskoj federaciji srca da istakne vezu između duvana i kardiovaskularnih bolesti (CVD) – vodećih uzročnika smrti u svetu, odgovornih za 44% svih NCD smrtnih slučajeva ili 17,9 miliona smrtnih slučajeva godišnje.

Upotreba duvana i izlaganje sekundarnom dimu su glavni uzroci kardiovaskularnih bolesti, uključujući infarkte i moždani udar, što uzrokuje otprilike 3 miliona smrtnih slučajeva godišnje. Međutim, dokazi pokazuju ozbiljan nedostatak znanja o višestrukim zdravstvenim rizicima vezanim za duvan.

“Većina ljudi zna da upotreba duvana uzrokuje rak i bolesti pluća, ali mnogi ljudi nisu svesni da duvan izaziva i bolesti srca i moždani udar – vodeće svetske ubice”, rekao je dr Tedros Adhanom Ghebreiesus, generalni direktor SZO.  “Ovog svetskog dana bez duvana, SZO skreće pažnju na činjenicu da duvan ne uzrokuje samo rak, već bukvalno slama srca”.

Iako su mnogi ljudi svesni da upotreba duvana povećava rizik od raka, prisutne su alarmantne praznine u poznavanju kardiovaskularnih rizika upotrebe duvana. U mnogim zemljama je svest u vezi ovoga izrazito niska; prema istraživanju Global Adult Tobacco Survey, npr. u Kini, preko 60% stanovništva nije svesno da pušenje može izazvati infarkt srca. U Indiji i Indoneziji, više od polovine odraslih ne zna da pušenje može izazvati moždani udar.

“Vlade imaju moć u svojim rukama da zaštite svoje građane od bespotrebne patnje uzrokovane bolestima srca”, kaže dr. Douglas Bettcher, direktor SZO za prevenciju NCD-a. “Mere koje smanjuju rizike od cigareta za zdravlje srca uključuju zabranu pušenja u  svim javnim zatvorenim prostorijama  i radnim mestima i promovisanje upotrebe upozorenja na duvanskim pakovanjima,  koje ukazuju na zdravstvene rizike duvana”.

Svet “van staze” u postizanju cilja smanjenja upotrebe duvana
 

Duvan ubije preko 7 miliona ljudi svake godine, uprkos stalnom smanjenju njegove upotrebe na globalnom nivou, kao što je prikazano u novom Svetskom izvještaju SZO o trendovima u rasprostranjenosti pušenja duvana 2000-2025. Izveštaj pokazuje da je u svetu širom sveta duvan pušilo 27% u 2000. godini, u poređenju sa 20% u 2016. godini.

Međutim, tempo delovanja u pravcu smanjenjenja potražnje za duvanom,  povezani smrtni slučajevi i bolesti, zaostaje za globalnim i nacionalnim nastojanjima da se smanji upotreba duvana za 30% do 2025. godine među osobama starosti 15 i više godina. Ako se trenutni trend nastavi istom putanjom, svet će do 2025. godine ostvariti samo 22% smanjenja.

Drugi rezultati ovog izvještaja uključuju:

  • Promene u pušenju cigareta: U svetu danas ima 1,1 milijardi odraslih pušača, a najmanje 367 miliona ljudi  koji puši bezdimni duvan. Broj pušača u svetu se nije puno promenio ni u ovom veku: takođe je bio 1,1 milijardi u 2000. godini. Razlog tome je porast broja stanovnika, čak i kada stope prevalencije padaju.
  • Po polu: Kod muškaraca starosti 15 i više godina, 43%  je pušilo duvan u 2000. godini u poređenju sa 34% u 2015. godini. Kod žena, 11% je pušilo 2000. godini, u poređenju sa 6% u 2015. godini.
  • Bezdimini duvan: oko 6,5% globalne populacije starije od 15 i više godina koristi bezdimni duvan (8,4% muškaraca i 4,6% žena).
  • Odziv država: Preko polovine svih zemalja članica SZO-a smanjile su potražnju za duvanom, a skoro jedna od osam će verovatno ispuniti cilj od 30% do 2025. godine. Međutim, zemlje moraju učiniti više kako bi pratile upotrebu duvana u svim njegovim oblicima – ne samo pušenje duvana. Trenutno, jedna od četiri zemlje nema dovoljno podataka za praćenje sopstvenih epidemija duvana.
  • Mladi: širom sveta, oko 7%, ili nešto više od 24 miliona dece uzrasta od 13 do 15 godina, puše cigarete (17 miliona dečaka i 7 miliona devojčica). Oko 4% dece uzrasta od 13-15 godina (13 miliona) koristi bezdimne duvanske proizvode.
  • Zemlje u razvoju: Preko 80% pušača duvana živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima (LMICS). Rasprostranjenost pušenja se sporije smanjuje u LMIC-zemljama,  nego u zemljama sa visokim dohotkom. Broj pušača u zemljama sa niskim prihodima je u porastu.
     

Dr Svetlana Akelrod, pomoćnik generalnog direktora SZO-a za NCD i mentalno zdravlje, kaže: “Znamo koje procedure i akcije mogu povećati stope odustajanja od duvana, sprečiti ljude da krenu sa upotrebom duvana i smanjiti potražnju. Moramo prevazići prepreke za sprovođenje mera kao što je oporezivanje , marketinške zabrane i implementaciju običnog pakovanja. Naša najbolja šansa za uspeh je kroz globalno ujedinjenje i snažnu multisektorsku delovanje protiv duvanske industrije. “

Photocredit: WHO, maj 2018

TABELA SADRŽAJA

Zakaži besplatnu telefonsku konsultaciju

Prva konsultacija sa nama je potpuno besplatna, bez ikakve obaveze. Zakažite svoj termin za telefonski već danas.

Vodič kroz onkološko lečenje

Saznajte sve bitne informacije o lečenju karcionama na jednom mestu za 3h

SLIČNE OBJAVE

Možda će te i ovo zanimati

Saznajte sve o svom zdravlju za samo 4 sata! Total Body Scan® – vaša najbolja prevencija i sigurnost.
Aparat za protosnko zracenje i zracenje karbonskim jonima u Austriji
Protonsko zračenje i zračenje karbonskim jonima – Nova dimenzija radioterapije u Austriji
Koordinacija lecenja u inostranstvu
Koordinacija lečenja

Zakaži besplatnu telefonsku konsultaciju

 Prva konsultacija sa nama je potpuno besplatna, bez ikakve obaveze.
Zakažite svoj termin za telefonski već danas.

Pitanja za 1. posetu onkologu

Unesi svoje podatke i preuzmi besplatnu brošuru.

Pošalji nam svoju priču