Matične ćelije su osnovne ćelije ljudskog organizma od kojih nastaju sva tkiva u našem organizmu: kosti, koža, mišići, itd. Ove ćelije u ljudskom organizmu tokom čitavog života služe za obnavljanje oštećenog tkiva. Gledajući period razvoja i transformacije razlikujemo adultne, neonatalne (uzete iz pupčane vrpce) i embrionalne matične ćelije.
Embrionalne matične ćelije su tip ćelija koji pruža najviše mogućnosti, tj. mogu da se razviju u bilo koje tkivo ili tip ćelije. Međutim, one se koriste samo u svrhe istraživanja i bolje razumevanje sposobnosti matičnih ćelija. Odrasle (adultne) matične ćelije se dele na matične ćelije iz koštane srži i matične ćelije iz pupčane vrpce.
Transplantacija matičnih ćelija se ponekad koristi za lečenje limfoma, i to kod pacijenata koji su u remisiji ili imaju recidive za vreme ili nakon terapije. Broj pacijenata na ovakvoj terapiji je trenutno mali ali je u konstantnom porastu. Limfom je vrsta raka koja onemogućava funkcionisanje imunog sistema. On uglavnom zahvata limfni sistem koji je sastavni deo telesnog odbrambenog sistema. Limfomi se dele na Hodžkinove i ne-Hodžkinove.
Transplantacija matičnih ćelija kod ne-Hodžkinovog limfoma omogućava lekarima primenu intenzivnijih doza hemoterapije, u odnosu na one koje bi pacijent u normalnom slučaju mogao da podnese. Hemoterapija ubija ćelije raka ali u isto vreme uništava koštanu srž i tako sprečava formiranje novih krvnih ćelija. Kada matične ćelije ne bi bile vraćene, da u koštanoj srži “zamene” one koje su uništene hemoterapijom, ishod bi bio fatalan. Matične ćelije koje se koriste za transplantaciju mogu biti uzete iz krvi, koštane srži ili pupčane vrpce. U većini slučajeva koriste se matične ćelije iz krvi.
Postoje dva glavna tipa transplanta matičnih ćelija, u zavisnosti od njihovog porekla. Autologni transplanti podrazumevaju upotrebu sopstvenih matičnih ćelija pacijenta. Kod alogenih transplanta, matične ćelije se uzimaju od donora. Kod ovakvih transplantacija HLA tipizacija je od presudnog značaja. Ona umanjuje rizik od ozbiljnih problema koji se mogu javiti nakon transplantacije. HLA je skraćenica od „humani leukocitni antigen“ i označava tip tkiva donora. HLA tip donora mora biti što je moguće bliži HLA tipu bolesnika jer komplikacije u slučaju nepodudarnosti mogu biti opasne po život.
U terapiji limfoma se najčešće koriste autologni transplanti matičnih ćelija. Međutim, ukoliko se limfom proširio sve do koštane srži ili krvi, autologna transplantacija više nije opcija. U ovakvim slučajevima je vrlo teško ili nemoguće uzeti uzorak matičnih ćelija koje nisu zahvaćene ćelijama limfoma. Upotreba alogenih transplanta je ograničena pošto je povezana sa brojnim teškim neželjenim efektima. Alogeni transplanti se teško podnose, naročito kada se radi o starijim pacijentima sa dodatnim zdravstvenim smetnjama. Još jedan problem je pronalaženje odgovarajućeg donora.
Transplantacija matičnih ćelija iz periferne krvi ili koštane srži je kompleksan zahvat koji može izazvati neželjene efekte opasne po život. Ukoliko lekar smatra da će pacijent imati koristi od transplantacije, ovaj zahvat treba da uradi bolnica koja poseduje osoblje sa dovoljno iskustva u samoj proceduri zahvata, ali i u procesu oporavka pacijenta. Neke ustanove, koje nude ovu vrstu terapije, nemaju iskustva u pojedinim tipovima transplantacija, naročito kada se radi o donoru koji nije u krvnom srodstvu sa pacijentom.
Transplantacija matičnih ćelija se, osim u WST Wien, obavlja i na odeljenju za transplantaciju koštane srži KMT, Klinike za Internu Medicinu 1, Medicinskog Univerziteta u Beču, pri AKH (Allgemeines Krankenhaus Wien).
Danas se na ovom odeljenju uradi više od 100 transplantacija godišnje, a prva transplantacija koštane srži je bila urađena davne 1978. godine. Uz nova saznanja i stečeno iskustvo, vremenom je transplantacija matičnih ćelija iz krvi i koštane srži na KMT postala ustaljeni način lečenja mnogih pacijenata sa hemato-onkološkim oboljenjima i postiže izuzetno visoke stope izlečenja.
KMT je već dugi niz godina akreditovan od strane Evropske Grupe za Transplantaciju Krvi i Koštane Srži ( European Group for Blood and Marrow Transplantation – EBMT) za obavljanje autolognih i alogenih transplantacija matičnih ćelija. Tu je uključena i akreditacija za transplantacije od donora koji nisu u krvnom srodstvu sa pacijentom, kao i za zahvate vađenja koštane srži. Kao još jednu potvrdu izuzetno visokog standarda kvaliteta izdvajamo ISO-Standard 9001:2008.
Kontaktirajte nas za više informacija o mogućnostima terapije matičnim ćelijama u Beču.
